Cena zlata po godinama od 2000. do danas – Istorijski pregled

Razgovor o kretanju cene zlata često počinje detaljnim osvrtom na prošlost. Zašto je 2000. godina bitna prekretnica? U to vreme, globalna tržišta su postepeno ulazila u digitalno doba, dok je svest o važnosti plemenitih metala ostajala nepromenjena. Nominalna cena zlata tada je bila prilično niska u odnosu na kasnije godine, ali to nije sprečilo postepeni uspon do vrtoglavih visina tokom globalne finansijske krize i nakon nje.

Neki smatraju da je glavni razlog tog rasta neizvesnost, drugi ukazuju na inflatorna kretanja, a treći ističu geopolitičke faktore. Priča je zapravo splet različitih činilaca, gde svaki ostavlja trag na krajnjoj ceni.

Pokušaćemo da obuhvatimo ključne momente od 2000. godine do danas, s posebnom pažnjom na period koji obuhvata najveće usporavanje svetske privrede (2008. i kasnije), kao i aktuelna kretanja do ove godine.

Kratak pregled od 2000. do 2010.

Tokom ranih godina 21. veka, mnogi investitori su još uvek bili pod utiskom turbulencija sa kraja 20. veka, posebno krize izazvane dot-kom balonom. Zlato je u 2000. bilo na relativno niskim nivoima (ispod 300 američkih dolara po unci u globalnim okvirima). Mnogima je izgledalo da je period jeftine kupovine bio idealan momenat za ulazak na tržište.

U tom periodu nije postojao oštar rast cene, ali su se videle naznake da plemeniti metal ne namerava da ostane na dnu. Stabilan, ali spor trend naviše pojavljivao se zahvaljujući blagim fluktuacijama u američkoj ekonomiji i stalnoj potražnji za sigurnim lukama.

Zlatni sprint prema 2008.

Od sredine 2003. nadalje, cena je počela postepeno da raste. Ključni pokretači bili su povećana geopolitička neizvesnost i rastući strah od inflacije. Dolarski kurs je varirao, te je mnogima zlato delovalo kao dobar vid zaštite vrednosti.

Kada se približila 2007/2008. godina, svet je ulazio u finansijsku krizu koja je poremetila kredite, bankarske sisteme i dovela do ogromne nestabilnosti na tržištima akcija. U takvoj klimi, investitori su masovno bežali u zlato. U tom talasu je cena, koja je već postepeno jačala, doživela dodatnu ubrzanu ekspanziju.

Vreme finansijske krize i nagli skok (2008–2012)

Godina 2008. donosi velike udare na svetsku privredu. Bankarski sektor se našao u rasulu, a centralne banke širom planete nisu imale lak zadatak. U tom haosu, zlato je doživelo izuzetno snažan rast. Već do 2011. cena je premašila sve dotadašnje rekorde.

U dolarima, zlato je tih godina prelazilo 1.900 dolara za uncu (pa i više od toga, zavisno od tačnog momenta). Kada bismo gledali u tadašnjem odnosu dinara i dolara, cifra je izgledala još krupnije. Ne treba zaboraviti da se kurs neprekidno menja, pa i konverzija u dinarsku vrednost nije jednaka sadašnjoj.

Nešto mirniji period posle 2012.

Posle vrtoglavog rasta do 2011/2012, došlo je do korekcije. Finansijska tržišta su se donekle oporavila, a investitori su počeli da traže prinos i kroz rizičniju imovinu poput akcija. Zlato je tada spustilo tempo i doživelo izvesno smirivanje cena.

Ipak, interesovanje za zlatne rezerve ostalo je značajno. Države poput Kine i Rusije nastavile su sa povećavanjem rezervi, pa i centralne banke mnogih drugih zemalja nisu oklevale da ubace zlato u svoje portfelje u većem obimu.

Nastavak priče (2013–2020)

Svet je 2013. i kasnije ušao u specifičan period gde su niske kamatne stope bile glavna tema. Kako su centralne banke pokušavale da stimulišu privredu, investitori su gledali zlato kao neku vrstu osiguranja u slučaju eventualnog porasta inflacije.

Bilo je godina kada je cena blago padala, što je pojedine ulagače dovelo u nedoumicu. Ipak, dugoročni trend se pokazivao dovoljno snažnim, uprkos povremenim oscilacijama.

Rast potražnje i geopolitički faktori

Geopolitički događaji uvek imaju uticaj na tržište plemenitih metala. Bilo da je reč o tenzijama na Bliskom Istoku, trgovinskim ratovima ili velikim promenama u monetarnim politikama, cena zlata nikada ne ostaje statična.

U tom periodu (između 2016. i 2019.) primećena je konstantna potražnja. Mnogi stručnjaci su naglašavali da je zlato i dalje odlična zaštita od mogućih iznenađenja, ističući da se čovečanstvo suočava sa novim izazovima (kako ekološkim tako i ekonomskim).

Skokovi poslednjih godina (2020–2024)

Početak 2020. godine doneo je pandemiju koja je uzdrmala sve što se moglo zamisliti: ekonomiju, putovanja, način rada, pa i planove za budućnost. Šok koji je COVID-19 izazvao naterao je većinu investitora da se vrati “sigurnim” ulaganjima.

Zlato je još jednom potvrdilo reputaciju. Cena je do 2021. beležila solidne rekorde, a vrednost je u dinarima dodatno rasla usled povremenog slabljenja domaće valute prema dolaru i evru. Bez obzira na nešto smirenije periode, opšti utisak je bio da potražnja ostaje na visokom nivou.

Trendovi 2022–2023. i uporište u kriznim trenucima

Poslednje dve-tri godine, mnogi su se pitali koliko zlato može da raste. Čak i u fazama kada je dolazilo do privremenih padova cene, na duže staze nije došlo do radikalnog slabljenja. Sukobi na globalnoj sceni, inflatorni šokovi, poremećaji u lancima snabdevanja – sve je to uticalo na cene.

Kada se približila 2023., došlo je do novih vrhunaca, pogotovo u momentima kada su na tržištu deonica vladale negativne prognoze. Neki su procenjivali da će rast zlata ići nebu pod oblake, dok su drugi ipak predviđali zasićenje. Ispostavilo se da volatilnost zlata ne mora nužno značiti drastičan pad, već pre skokovite promene usled nervoze investitora.

Godina 2024. i aktuelna kretanja (u dinarima)

Analitičari često naglašavaju da je 2024. važna godina jer se globalna ekonomija suočava s nizom otvorenih pitanja. Inflacija u pojedinim zemljama i dalje ne jenjava, centralne banke balansiraju između podizanja i spuštanja kamatnih stopa, a situacija na tržištima energenata nije stabilna.

U takvom okruženju, zlato je prema poslednjim podacima imalo izuzetno visoke vrednosti u dolarima, što se u dinarskom iznosu očitava još snažnije. Pogledajmo kako se to prikazuje kroz prosečne vrednosti za 2024, uz napomenu da je korišćen okvirni kurs od 110 dinara za jedan dolar.

U narednoj tabeli prikazane su prosečne cene u dolarima, kao i okvirni dinarski iznos (prosek za svaki mesec):

Iznosi su približni, jer se dnevni kurs dinara i dolara neprekidno menja.

Gde se Srbija uklapa?

Na domaćem tržištu, interesovanje za zlato polako raste. Mali ulagači dobijaju priliku da kupe manje poluge, a neke banke i menjačnice nude različite varijante prodaje i čuvanja. Cena u dinarima najviše zavisi od kursa dolara i svetske berze, pa je stoga preporuka svima da prate i domaća i međunarodna kretanja a na ovom blogu možete saznati gde kupiti investiciono zlato i koje su cene.

• Kupovina poluga: Postoji razlika između kupovine manjih i većih komada. Veće poluge često donose i povoljniju cenu po gramu.
• Zlatnici: Afirmisani su kao kolekcionarski primerci, ali i kao investicija.
• Prodaja: Važno je znati gde i kako prodati, jer marže mogu varirati.

Za kraj

Iskustvo govori da nema univerzalnog recepta za investiranje u zlato. Neko će reći da je uvek pravo vreme za kupovinu, a neko drugi će smatrati da valja sačekati “povoljan trenutak”. U svakom slučaju, posmatranje grafikona cene od 2000. do danas otkriva priču o usponima i padovima, o poverenju i neizvesnosti, a ponajviše o tome kako jedan plemeniti metal opstaje na vrhu interesovanja već stotinama godina.