Ekološka svest kod nas još nije na zavidnom nivou. Ako danas pogledamo domaćinstva u Srbiji, jasno vidimo društvo koje zna da je ekologija važna, ali tek delimično uspeva da tu svest pretoči u svakodnevnu praksu.
Prema UNDP istraživanju, četiri od pet građana (82%) veruje da su ljudske aktivnosti glavni uzrok klimatskih promena, i čak 62% građana smatra da je klimatska kriza realna pretnja koja zahteva konkretne akcij. Ipak, iako postoji visoka svest, samo 25% ispitanika redovno odvaja otpad, a 55% ne obraća pažnju na ambalažu prilikom kupovine prema podatcima UNDP-a.
Što se tiče reciklaže, situacija je još izazovnija – manje od 2% kućnog otpada se zaista reciklira, dok se ukupna stopa reciklaže komunalnog otpada kreće oko 15,5% kako navodi euzatebe.rs. Za poređenje, u EU prosečna stopa reciklaže, a samim tim i ekološka svest je značajno viša.
Takva realnost nije iznenađujuća – sličan nivo svesti postojao je i u mnogim zemljama EU pre više decenija, dok nisu razvijeni sistem reciklaže, subvencije i pristupačni ekološki proizvodi. U Srbiji su glavni izazovi nedostatak infrastrukture, slaba pokrivenost odvoza reciklaže i ograničen budžet domaćinstava, zbog čega se često bira jeftinija ali manje održiva opcija.
Reciklaža: Navika koja još nije zaživela
Reciklaža u Srbiji je i dalje na niskom nivou. Iako se u Beogradu, Novom Sadu i još nekoliko većih gradova pojavljuju kontejneri u boji za razdvajanje plastike, papira i stakla, u manjim mestima gotovo da ne postoji takva infrastruktura. To znači da i oni građani kod kojih je razvijena ekološka svest i imaju volju da recikliraju jednostavno nemaju gde da to urade, sem u određenim gradovima.
Energija i grejanje: Stari obrasci protiv novih tehnologija kojima se povećava ekološka svest
Grejanje je poseban izazov kada je u pitanju ekološka svest. Veliki broj domaćinstava i dalje koristi drvo ili ugalj, što ne samo da je neefikasno, već i ozbiljno zagađuje vazduh. Beograd i Užice su, na primer, među evropskim gradovima sa najzagađenijim vazduhom tokom zime, upravo zbog individualnih ložišta.
S druge strane, sve je više primera u kojima domaćinstva prelaze na toplotne pumpe, solarne panele i energetski efikasne uređaje koji štede struju. Problem je cena, prosečno domaćinstvo teško može da uloži nekoliko hiljada evra u novu tehnologiju, čak i uz subvencije.
Ipak, interesovanje raste i jasno je da će u narednoj deceniji energetska tranzicija postati realnost.
Ekološki proizvodi i zdravlje domaćinstava
View this post on Instagram
Možda najveća promena dolazi kroz proizvode za svakodnevnu upotrebu , deterdžente, sredstva za čišćenje i ličnu higijenu. Sve više domaćinstava shvata koliko je važna ekološka svest i bira opcije koje nose oznake poput:
- biorazgradiva formula
- pranje veša na biljnoj bazi
- 100% ekološko pakovanje
- hipoalergenski sastojci
Ovo je posebno važno jer sve više ljudi ima problem sa alergijama, ekcemom i atopijskim dermatitisom. Roditelji male dece, na primer, sve češće izbegavaju agresivne hemikalije i traže proizvode koji neće izazvati iritacije kože. Zato se i pojavio brend koji prati ekološke vrednosti, koji nudi Mio listiće za pranje veša.
Umesto praškova i velikih plastičnih flaša, listići dolaze u tankom pakovanju, lako se rastvaraju u vodi, biorazgradivi su i imaju hipoalergenske sastojke. Pored praktičnosti, to je i realan doprinos smanjenju plastičnog otpada, jer svako domaćinstvo koje pređe na ovakav način pranja smanjuje godišnje korišćenje plastike za desetine kilograma.
Trenutno stanje ekološke prakse u domaćinstvima Srbije
| Oblast | Trenutna praksa u domaćinstvima | Barijere | Trendovi |
| Reciklaža otpada | Samo 15% domaćinstava odvaja otpad | Nedostatak infrastrukture, slab sistem naplate | Polako raste broj kontejnera u gradovima |
| Energija i grejanje | 40% koristi drvo i ugalj, 20% gas | Visoka cena prelaska na zelene tehnologije | Subvencije za pumpe i solarne panele |
| Ekološki proizvodi | 30% povremeno kupuje, 10% redovno | Viša cena od standardnih proizvoda | Sve veća potražnja za hipoalergenim opcijama |
| Plastika za jednokratnu upotrebu | Potrošnja i dalje visoka | Nedostatak zamena, jeftina plastika | Uvođenje poreza i zakonskih zabrana |
Šta nas čeka do 2030. godine?
| Oblast | 2025. stanje | Projekcija za 2030. |
| Reciklaža otpada | 25% domaćinstava | 50% domaćinstava uz bolju infrastrukturu |
| Energetska tranzicija | <10% domaćinstava koristi obnovljive izvore | 25,30% domaćinstava koristi solarne panele ili pumpe |
| Ekološki proizvodi | 30% povremeno, 10% redovno | 60% povremeno, 30% redovno |
| Plastika za jednokratnu upotrebu | Visoka potrošnja | 50% smanjenje kroz zakonske mere i alternative |
Ove projekcije ne znače da će se promene dogoditi same od sebe , one zavise od toga koliko će država, lokalne samouprave i privatni sektor ulagati u infrastrukturu, subvencije i edukaciju.
Na primer, povećanje reciklaže sa 25% na 50% neće biti moguće bez šire mreže reciklažnih dvorišta i pouzdanog sistema odvoza otpada. Energetska tranzicija takođe zahteva podsticaje , prosečno domaćinstvo teško može da uloži u solarne panele ili toplotne pumpe bez pomoći kroz subvencije i povoljne kredite.
View this post on Instagram
Sa druge strane, usvajanje ekoloških proizvoda i smanjenje upotrebe plastike zavisiće i od navika potrošača, pa će se tako menjati i ekološka svest. Ako ljudi vide da su proizvodi sa biorazgradivom formulom i hipoalergenim sastojcima ne samo bolji za životnu sredinu, već i zdraviji za njih i njihovu decu, biće spremniji da ih koriste svakodnevno.
Isto važi i za plastiku, kad višekratne kese i ambalaža postanu dostupne i praktične, potrošači će lakše napraviti prelaz.
Drugim rečima, 2030. godina može da donese vidljiv napredak kada je u pitanju ekološka svest, ali samo ako se uključe i politika, i tržište, i građani. Ako se sve tri strane poklope, domaćinstva u Srbiji će u narednoj deceniji ući u novu fazu , fazu u kojoj ekološko ponašanje više nije izbor malobrojnih, već deo svakodnevnog života većine ljudi.
Zaključak: ekološka svest može da se promeni
Ekološka svest u domaćinstvima u Srbiji sada je na sredini puta. Ljudi znaju da moraju da menjaju navike, ali sistem još uvek nije dovoljno spreman da im to olakša. Ono što ohrabruje jeste što se pojavljuju konkretna rešenja dostupna prosečnom domaćinstvu , od listića za pranje veša, preko LED sijalica, do malih solarnih panela.
Ukoliko se nastavi trend subvencija, edukacije i zakonskih ograničenja na plastiku i zagađivače, Srbija bi do 2030. mogla da pređe u fazu gde ekološko ponašanje postaje normalna stvar, a ne izuzetak. To znači da će domaćinstva u praksi početi da žive ono što danas još uvek samo deklarativno podržavaju.