Kada neko računa koliko mu je novca potrebno za vođenje posla, prva stavka obično budu porezi i doprinosi.
Međutim, stvarni mesečni trošak preduzetnika sastoji se od mnogo više stavki. Banka naplaćuje vođenje računa, softver ima pretplatu, knjigovodstvo ima svoju cenu, oprema se kvari, telefon i internet se plaćaju i u mesecu u kojem je prodaja slabija.
Zato mesečne troškove treba računati pre nego što se odredi koliko vlasnik može da izvuče iz poslovanja za lične potrebe.
Prvo odvojite troškove koji postoje svakog meseca
Najlakše je početi od rashoda koji dolaze bez obzira na broj kupaca.
Ako jednog meseca ne izdate nijednu fakturu, poslovni račun, zakup kancelarije, određene pretplate i poreske obaveze neće zbog toga automatski nestati.
Ove troškove treba odvojiti od rashoda koji nastaju tek kada imate posao.
Kurirska dostava, ambalaža, provizija platforme ili materijal za izradu proizvoda rastu zajedno sa prodajom.
Zakup kancelarije, sa druge strane, ostaje isti i kada imate deset klijenata i kada nemate nijednog.
| Vrsta troška | Primeri | Kako ga računati |
| Fiksni | Zakup, banka, određene pretplate, knjigovodstvo | Ulazi u osnovni mesečni budžet |
| Promenljivi | Materijal, dostava, provizije, ambalaža | Planira se prema obimu prodaje |
| Povremeni | Servis opreme, registracija vozila, godišnja licenca | Godišnji iznos se deli na mesece |
Kada se rashodi ovako podele, mnogo je lakše izračunati koliko firma mora da zaradi samo da bi pokrila poslovanje.
Porezi, doprinosi i knjigovodstvo zavise od načina poslovanja
Ne postoji jedan iznos poreza i doprinosa koji važi za svakog preduzetnika.
Drugačiju računicu ima paušalac, drugačiju preduzetnik koji vodi poslovne knjige, a posebne stavke pojavljuju se kod preduzetnika koji se opredelio za ličnu zaradu.
Knjigovodstvo je jedan od troškova koji treba proveriti pre nego što napravite mesečni budžet, jer cena zavisi od toga koliko dokumentacije imate, da li ste u PDV-u i da li imate zaposlene. Kao orijentir može da posluži cenovnik knjigovodstvenih usluga koji je objavila agencija Pitaj knjigovođu, gde se vidi kako se cena menja u zavisnosti od obima posla.
Paušalcu kome je potrebna samo povremena podrška knjigovodstveni trošak može biti drugačiji od preduzetnika koji ima zaposlene, veliki broj ulaznih i izlaznih dokumenata, obračune zarada i dodatne evidencije. Zbog toga ovu stavku treba računati prema stvarnom poslu koji servis obavlja.
Paušalac i preduzetnik koji vodi knjige nemaju istu mesečnu računicu
Kod paušalnog oporezivanja porez i doprinosi utvrđuju se rešenjem, pa vlasnik može relativno precizno da zna koliki iznos treba da rezerviše svakog meseca dok važi dato rešenje.
Kod preduzetnika koji vodi poslovne knjige računica zavisi od načina oporezivanja i poslovnog rezultata. Ako je izabrana lična zarada, potrebno je planirati obaveze povezane sa njenim obračunom, ali i porez na prihod od samostalne delatnosti prema ostvarenom rezultatu.
Zbog toga početnik ne treba da napravi budžet pod pretpostavkom da će imati samo jednu mesečnu poresku uplatu. Pre otvaranja firme treba utvrditi koji režim može da se primeni na konkretnu delatnost i koliko novca treba ostavljati za obaveze koje nastaju tokom godine.
Poslovni račun takođe košta
Bankarski troškovi pojedinačno deluju mali, ali tokom godine mogu da naprave primetan iznos. Preduzetnik može da plaća mesečno održavanje poslovnog računa, elektronsko bankarstvo, određene vrste naloga, kartice, podizanje gotovine i druge usluge prema tarifi banke.
Firma koja prima novac iz inostranstva treba da proveri i troškove deviznog računa, priliva, konverzije valuta i posredničkih banaka. Razlika od nekoliko evra po transakciji postaje ozbiljna stavka kada tokom meseca postoji veliki broj uplata.
Bankarske naknade zato treba posmatrati kao redovan poslovni rashod, a ne kao nekoliko sitnih iznosa koji se slučajno pojave na izvodu.
Zakup prostora nije jedini trošak kancelarije ili lokala
Ako posao zahteva kancelariju, lokal, radionicu ili skladište, kirija je samo početak računice. Tu su struja, grejanje, voda, internet, telefon, održavanje prostora i potrošni materijal.
Treba proveriti i šta je uključeno u zakupninu. Negde vlasnik prostora plaća deo troškova, dok kod drugog ugovora zakupac preuzima praktično sve mesečne račune.
Rad od kuće smanjuje deo rashoda, ali ih ne uklanja. Brži internet, poslovni telefon, dodatni monitor, radni sto, grejanje ili hlađenje prostorije i druga oprema i dalje imaju svoju cenu.
Softver i digitalni alati mogu da se pretvore u desetak malih pretplata
Jedan program od 15 evra mesečno nije veliki trošak. Problem nastaje kada firma plaća šest ili sedam takvih servisa, a nekoliko njih koristi samo povremeno.
U ovu grupu mogu da uđu program za izdavanje računa, cloud prostor, poslovni mejl, CRM, alati za dizajn, antivirus, softver za upravljanje projektima, video sastanke i druge usluge potrebne za svakodnevni rad.
Posebno proverite koje se pretplate automatski obnavljaju. Servis koji je bio potreban za jedan projekat lako može da ostane aktivan narednih osam meseci jer niko nije proverio kartično zaduženje.
Kada broj alata poraste, deo administracije vredi povezati ili automatizovati.
Već smo pisali o tome koji poslovni procesi mogu da se automatizuju kada ručno praćenje počne da oduzima previše vremena.
Fiskalizacija može doneti dodatne redovne troškove
Preduzetnik koji prema propisima ima obavezu fiskalizacije treba da uračuna i troškove rešenja koje koristi za izdavanje fiskalnih računa. Tačan iznos zavisi od sistema, opreme i izabranog dobavljača.
Trošak može obuhvatiti uređaj, odgovarajući softver, održavanje, internet vezu, štampač ili potrošni materijal. Kod nekih poslova dovoljan je jednostavniji sistem, dok prodajni objekat sa više radnih mesta ima drugačiju računicu.
Pre kupovine opreme zato treba proveriti šta je firmi zaista potrebno, umesto da se cena fiskalizacije procenjuje prema tuđem lokalu ili drugoj delatnosti.
Zaposleni menjaju celu strukturu mesečnih troškova
Kada preduzetnik zaposli radnika, mesečni trošak nije samo iznos koji zaposleni dobija na račun. Budžet treba praviti prema ukupnom trošku koji firma ima po osnovu zarade i pripadajućih obaveza.
Pored toga mogu se pojaviti troškovi prevoza, opreme za rad, telefona, računara, licenci, zaštitne opreme, obuke i drugih prava ili sredstava potrebnih za konkretno radno mesto.
Nova osoba zato ne treba da se zaposli samo na osnovu računice da firma trenutno može da plati jednu zaradu. Potrebno je proveriti da li poslovanje može da podnese taj trošak i tokom nekoliko slabijih meseci.
Vozilo, gorivo i dostava moraju imati svoju stavku
Ako je automobil ili drugo vozilo potrebno za posao, gorivo je samo jedan deo rashoda. Registracija, osiguranje, redovni servisi, gume, popravke, parking i putarine takođe ulaze u realnu cenu korišćenja vozila.
Registracija se plaća jednom godišnje, ali iznos nije zbog toga iznenađenje. Ako godišnji trošak iznosi 72.000 dinara, u internom budžetu može da se posmatra kao 6.000 dinara mesečno koje se odvaja unapred.
Isti princip važi za dostavu. Internet prodavnica može imati veliki promet, ali ako svaki paket nosi trošak kurira, ambalaže i eventualnog povrata robe, te stavke moraju biti uključene u računicu po porudžbini.
Marketing nije samo oglas koji ste platili ovog meseca
Mala firma lako prekine marketing kada želi da smanji rashode, a zatim nekoliko nedelja kasnije primeti pad broja novih upita. Zbog toga troškove privlačenja kupaca treba planirati kao deo poslovnog budžeta, posebno kada prodaja zavisi od stalnog dotoka novih klijenata.
U marketing mogu da uđu Google i Meta oglasi, SEO, izrada sadržaja, fotografisanje proizvoda, održavanje sajta, štampa promotivnog materijala ili naknada agenciji.
Koristan podatak nije samo koliko je potrošeno, već koliko je konkretna aktivnost donela upita ili prodaja. Trošak od 30.000 dinara koji donese profitabilne kupce može biti opravdaniji od kampanje od 10.000 dinara koja ne donese nijednog.
Godišnje troškove pretvorite u mesečne
Budžet deluje uređen dok ne stigne račun koji se plaća samo jednom godišnje. Godišnja licenca, osiguranje, domen, registracija vozila ili veći servis mogu ozbiljno da poremete jedan mesec ako za njih nije ranije ostavljen novac.
Rešenje je jednostavno. Saberite poznate godišnje rashode i rasporedite ih na 12 meseci.
| Godišnji trošak | Ukupan iznos | Iznos koji se odvaja mesečno |
| Licenca za softver | 60.000 dinara | 5.000 dinara |
| Registracija i prateći troškovi vozila | 72.000 dinara | 6.000 dinara |
| Planirani servis opreme | 36.000 dinara | 3.000 dinara |
Primeri služe samo da pokažu način računanja. Stvarni iznosi zavise od vozila, opreme, ugovora i usluga koje konkretan preduzetnik koristi.
PDV nemojte računati kao običan poslovni trošak
PDV zahteva posebnu pažnju jer novac koji se nalazi na poslovnom računu ne mora u celosti pripadati firmi. Preduzetnik koji je u sistemu PDV-a treba da prati izlazni i prethodni PDV i iznos obaveze koji proizlazi iz obračuna.
Prema pravilima Poreske uprave, obveznik koji u prethodnih 12 meseci ostvari ukupan promet veći od 8.000.000 dinara ima obavezu evidentiranja za PDV. Zato promet treba pratiti tokom cele godine, a ne tek na kraju kalendarske godine.
Greška nastaje kada se sav novac primljen od kupca posmatra kao raspoloživ za dalje trošenje. Firma može imati dovoljno novca na računu danas, ali deo tog iznosa može biti potreban za poresku obavezu nekoliko nedelja kasnije.
Napravite rezervu za mesece u kojima prihod padne
Fiksni troškovi su najopasniji kada promet oslabi. Zakup, banka, određene pretplate i druge redovne obaveze nastavljaju da stižu i kada kupci kasne sa uplatom.
Zbog toga je korisno formirati rezervu koja pokriva deo redovnih rashoda. Kolika rezerva treba da bude zavisi od poslovnog modela. Firma sa visokim zakupom, zaposlenima i sporom naplatom zahteva veću rezervu od preduzetnika koji radi sam od kuće i naplaćuje posao unapred.
Rezerva ne treba da bude novac koji se koristi čim naiđe zanimljiva kupovina. Njena uloga je da firma može normalno da plati obaveze kada nekoliko očekivanih uplata kasni ili se pojavi neplanirani trošak.
Primer mesečnog budžet preduzetnika
Ne postoji tabela koja odgovara svakom poslu, ali sledeća struktura može da posluži kao osnova za sopstveni obračun.
| Stavka | Šta uračunati |
| Porezi i doprinosi | Obaveze prema poreskom režimu preduzetnika |
| Knjigovodstvo | Mesečna usluga i dodatni ugovoreni poslovi |
| Banka | Račun, kartice, transakcije i druge naknade |
| Prostor | Zakup, struja, grejanje, internet i održavanje |
| Softver | Mesečne i godišnje licence |
| Zaposleni | Ukupan trošak zarada i troškovi radnog mesta |
| Prodaja | Materijal, ambalaža, dostava i provizije |
| Marketing | Oglasi, sajt, sadržaj i druge aktivnosti |
| Vozilo i putovanja | Gorivo, servis, registracija, parking i putarine |
| Oprema | Održavanje i novac za buduću zamenu |
| Rezerva | Iznos koji ostaje za neplanirane troškove i slabije mesece |
Kada saberete navedene stavke, dobijate mnogo korisniji podatak od samog mesečnog prometa. Dobijate iznos koji posao mora da zaradi da bi pokrio sopstveno funkcionisanje.
Za kraj
Mesečni troškovi preduzetnika nisu samo porez, doprinosi i knjigovođa. Poslovni račun, softver, prostor, oprema, zaposleni, marketing, dostava i rashodi koji se pojavljuju jednom ili dva puta godišnje zajedno određuju koliko posao stvarno košta.
Najkorisnija računica je ona u kojoj nijedan poznati trošak ne dolazi kao iznenađenje. Kada godišnje rashode rasporedite po mesecima, odvojite fiksne od promenljivih troškova i redovno ostavljate novac za poreske obaveze i rezervu, mnogo preciznije možete da procenite koliko firma mora da prihoduje i koliko novca zaista ostaje vlasniku.